У склопу програма обиљежавања Дана општине Будва у организацији Народне библиотеке Будве у сриједу, 20. новембра отворена је изложба Дигитална меморија Будве аутора Ђорђа В. Греговића у холу Академије знања. Изложбу је отворио
Мерин Смаилагић, стручни консултант изложбе, који је истакао да овом поставком и на овај начин славимо очување наших успомена и историје.
„Од прве фотографије (Нисефора Нијепса), док се техника развијала остављала је за собом забиљежене драгоцјене тренутке. У ладицама, ормарима, кутијама... На овој изложби они поново оживљавају и постају прозори у прошлост, свједочења о тренуцима који су обликовали наше животе и наше друштво. Свака слика носи своју причу, своје емоције, сјећања, и данас имамо прилику да их заједно истражујемо.
Аутор изложбе, Ђорђе Греговић, својим кроки текстовима се не упушта у објашњавање фотографија и мотива, већ зналачки отвара врата машти и враћа нас у прошлост, гдје постајемо, на тренутак, њихови савременици.
Надам се да ће вас ове фотографије инспирисати да размислите о сопственим успоменама и њиховом дијељењу са другима.
Данас, у хиперпродукцији фотографија гдје ниједна није довољно добра која се не пропусти кроз многобројне филтере и обавезан beauty mod присуствујемо отварању изложбе фотографија које су: предивне, искрене, вјерне и животне.
Нека нам такве, за добру промјену, буду и у будућности!“ – казао је отварајући изложбу Мерин Смаилагић.
У Предговору каталога који прати изложбу Дигитална меморија Будве, аутор, између осталог, записује сљедеће: „Појава фотографије стара је скоро два вијека. У зиму 1839. године настала је прва слика стварности коју није нацртала људска рука, већ је то био експеримент „сликања помоћу свјетлости“. Тај фантастичан догађај учинио је да се људско поимање времена и простора измијени. Такође, кроз „залеђене тренутке“ ухваћене на фотографији почео је да се мијења однос човјека према окружењу и његова перспектива (прошло, садашње, будуће)…
Са тим деликатним сазнањем у хаотичној брзини нашег времена, једно истраживање кроз бескрајни свијет фотографског насљеђа води нас до најопштијих мјеста личне и заједничке историје. Кроз фотографије сазнајемо драгоцјене ствари о друштвеном статусу, о слободи, политици, традицији и обичајима, развитку и игри. И ако се само за тренутак загледамо у неку од фотографија – видјећемо другачији и разнобојан свијет. То је наше памћење.
Народна библиотека Будве првом изложбом фотографија из пројекта ДИГИТАЛНА
МЕМОРИЈА БУДВЕ, сакупљених из породичних и других архива на простору општине – покреће питање важности визуелног сјећања у данашњем контексту живљења. То сјећање се лако може ишчитатавати као корективни фактор на савремене теме и друштвену динамику. Такође, сјећање нас упозорава на вриједност учињеног или на домете наших остварења. Али може бити и димензија нашег естетског погледа на живот и трагање за лијепим да би се нешто сачувало од заборава. Јер фотографија је начин да се пронађе љепота у малим стварима – у трку, бициклу, киши, балонима или старој продавници играчака.“
Предговор каталогу аутор Ђође В. Греговић завршава занимљивим и надахнутим цитатима, који су, како сам истиче, као водич за паралелни и неограничени свијет сачуван на фотографијама, од којих неке преносимо:
„Већина породичних албума говори о „великој породици“. И то је обично све што је од те породице остало. (Сузан Сонтаг)
Када обојите фотографије људи, фотографишете њихову одјећу. Али кад фотографишете људе у црно-бијелој техници, фотографишете њихове душе. (Тед Грант)
Једна од највећих грешака коју фотограф може направити је нада да ће његова
фотографија изгледати као стварни свет. Ако своју машту огхраничимо на стварни свет, заувек ћемо покушавати копирати његову лепоту, али никада нећемо моћи учинити ништа боље. (Гален Роуел)
Живот је биоскоп, смрт је фотографија. (Сузан Сонтаг)“
Поставка ће у холу трајати у наредном периоду, тако да ће сви заинтересовани моћи да је погледају.