Друге фестивалске вечери трећег фестивала „Књига под ферал“, у петак, 26.маја од 20.30ч, публици у Старом граду Будве на пјацети код куће Чекрдековића испред Отвореног умјетничког атељеа представиће се музичар и писац Марко Шелић – Марчело из Београда и пјесникиња и чланица алтернативне рок групе „Аутопарк“ из Београда – Огњенка Лакићевић.
Марко Шелић Марчело (Параћин, 1983) писац је којем се догодила музика, иако хронологија објављених дела сугерише да се десило обрнуто. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, смјер српски језик и књижевност. Објавио је студијске албуме De facto (2003), Puzzle shock! (2005), Трећа страна медаље (2008) и Деца и Сунце (2010), романе Заједно сами (2008), Малтерего, књига прва: Рубикова столица (2012; измијењено и допуњено издање 2016), Малтерего, књига друга: Хигијена несећања (2017), збирку текстова О људима, псима и мишима (2009), стотинак колумни за разне редакције и Напет шоу (2014), концептуално дјело које обједињује пети студијски албум и збирку колумнистичко-есејистичких текстова, за који је освојио награду Цитy магазина за албум године. Пажњу јавности најприје је стекао текстовима својих пјесама, којима је завриједео признања попут награде ТВ Метрополис (најбоља пјесма) и Даворин за 2006. и 2009. годину (најбољи урбани/рок албум), а спот за Позериште први је српски спот уврштен у World chart express европског MTV-a.
Први албум био је најпродаваније издање године на листи ИПС-а, тада најрелевантнијој. Неколико година објављивао је колумне у Политици, али и у Хуперу, где је водио и рубрику о стриповима. Овај ангажман овјенчан је Наградом за најбољег младог стрип есејисту на Десетој смотри младих стрип аутора Балкана (2010), а од 2009. и послом једног од уредника у редакцији Веселог четвртка, највећег домаћег издавача стрипова, гдје се стара о свим издањима Дилана Дога, италијанског јунака. Урадио је, такође, превод и адаптацију свих шест књига серијала Локот и Кључ за кућу Дарквуд. Учествовао је у акцијама REX-a, Центра за ненасиље, Центра за ратну трауму и организације АСТРА; темом толеранције међу народима еx-Ју бави се и актуелна телевизијска емисија Перспектива, у којој је један од наратора и модератора. Удружење издавача и књижара Војводине додијелило му је титулу амбасадора књиге и читања (2007), а прва два његова романа добила су Попбоксову награду публике за најбољу књигу 2008. и 2012.
Часопис The Men проглашава аутора „човјеком године“ у категорији New Idol (2010), а 2012. Шелић отвара 49. Нишки сајам књига и графике. Посљедњих година ангажован је и у позоришту: у ДАДОВ-у се 2010. играла драмска адаптација романа “Заједно сами” (по тексту Браниславе Илић), а радио је и на комадима „Класни непријатељ“ П. Стојменовића (текст завршног сонга), „Истраживач ноћних мора“ Н. Завишића (сценарио) и „Доктор Нушић“ К. Младеновића (текстови свих сонгова). Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу додијелио му је почасну диплому Magister Humanitas за педагошко дјеловање и посебан допринос развоју културе младих.
Огњенка Лакићевић је рођена у Београду, гдје и даље живи. Завршила Филолошки факултет.
Збирке: Испод степеништа (2002, Мали Немо), Улубљења (интернет издање), Троје (2016, Самиздат, група аутора), Љубавна писма Гуглу (Књижевна радионица Рашић, 2017), Водич кроз пожаре (ЛОМ, 2019.)
Чланица алтернативне рок групи Аутопарк. Добитница је награде Награде Ел стајл (Elle Style Awards) za književnost. Са бендом Аутопарк наступала је на Егзиту, Бир фесту,
Фестивалу уличних свирача у Новом Саду, Тренчтаун фестивалу у Суботици, као предгрупа бендовима Вајт лајс, Гарбиџ, као и самостални концерти на свим релевантним мјестима у Београду, Новом Саду и многим другим градовима Србије. Од 2014. редовно држи радионице поезије.