У оквиру седмог Фестивала „Ћирилицом“ синоћ су на тргу између цркава у Старом граду у Будви уприличена два програма посвећена великом српском сликару Сави Шумановићу (1896-1942).
Најприје је приказан арт-документарни филм о Шумановићу „Светлост и сенке – и уметнике убијају, зар не?“. Ријеч је о тридесетоминутном остварењу у продукцији Културног центра Војводине „Милош Црњански“ и продукцијске куће „Рамонда“ из Београда, за које режију потписује проф. Драгољуб Елчић. То је први филм о Шумановићу од 1958. године када је знаменити редитељ Александар Петровић снимио „Путеве“. Филм „Светлост и сенке“ сниман је у Винковцима, Шиду, Београду, Паризу, уз приказ Шумановићевих слика и аутентичних, оригиналних докумената.
Ово остварење рађено је, прије свега, поетиком слике, звука и тишине, и јединствено је по томе што је ауторски тим снимио више од 400 најзначајнијих оригиналних Шумановићевих умјетничких дјела, која се налазе у галеријама Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније и Босне и Херцеговине.
Након пројекције услиједио је разговор о филму, који је употпуњен представљањем књиге „Јелен ноћи“ Драгана Јовановића Данилова, а о којој су, поред аутора, говорили и извршни продуцент филма Горан Иконић и књижевник и књижевни критичар Ненад Шапоња.
Иконић је у свом излагању нагласио да је новим филмом о Шумановићу исправљена историјска неправда јер се, како је оцијенио, ради о свјетском сликару и Божијем човјеку који је за кратко вријеме оставио велика свјетска дјела.
„Ми смо то покушали да овим филмом дочарамо и надамо се да сте схватили поенту приче коју смо испричали. Заиста, окупили смо тим врхунских стручњака и захваљујући свима који су подржали филм успјели смо да направимо филм који је снимљен у врло кратком времену. Много смо тога урадили, обишли смо Винковце, Загреб, Париз, снимали по Београду и Шиду. Обиље материјала смо прикупили током рада. Имамо идеју да наставимо и урадимо дугометражни документарни филм који ће такође имати играну структуру и који ће заокружити животно дјело Саве Шумановића и све што је он радио“, истакао је Иконић.
Књижевник и књижевни критичар Ненад Шапоња, чијом заслугом је програм о Шумановићу уприличен у оквиру овогодишњег Фестивала „Ћирилицом“, говорећи о филму напоменуо је да је остварење до сада завриједило око 50 награда широм свијета.
„Ми смо у децембру прошле године почели да причамо како ћемо завршити филм. Крајем фебруара имали смо једну затворену пројекцију у Галерији Матице Српске и послије тога је филм кренуо у свијет. И негдје баш за Ускрс, 14. априла ове године ја добијем од Горана мејл у којем каже да је сретан, јер је филм добио чак три награде у року од неколико дана, у Индији и Индонезији. То је ипак догађај, немају наши филмови толико награда. Међутим, док смо ми пустили вијест, до другог дана Ускрса било је већ шест награда. У року од двије недјеље имали смо 13-14 награда. Оне су прво биле махом у Азији, а послије је филм стигао и до Париза гдје је награђен. Отишао је и до Лондона и Стокхолма. Сада се налазимо на бројци од 32 награде за најбољи филм, уз десетак награда за продукцију, сценарио, режију. Тренутно је у конкуренцији на једном фестивалу у Холивуду и знаће се до краја септембра како је прошао“, казао је Шапоња.
У осврту на књигу „Јелен ноћи“, Шапоња је потцртао да је ријеч о дјелу расног романописца Драгана Јовановића Данилова, који је на начин саобразан духу 21. вијека испричао причу о Сави који се појављује у пронађеном рукопису, то јест дневнику.
„Из тог рукописа ми сазнајемо да Сава на један фантастичан начин перципира ствари пренатално, коментарише и ствари након своје смрти, коментарише суштину свога рада и то јесте један добар начин да се јунак постави негдје у нашој свијести. Наиме, у филму смо прошли кроз изложбу Саве Шумановића и добили много естетских информација, а књига је опет једна друга могућност да се ствари изразе саобразније суштини свијета“, додао је он.
Аутор књиге, Драган Јовановић Данилов говорио је о дијелу „Јелена ноћи“ у којем Шумановић описује како је радио на чувеној слици „Пијана лађа“.
„Ми смо видјели један предиван филм и видјели смо колико је Сава Шумановић створио један велики сликарски мит. А нема мита без егзегезе, односно без тумачења. Зато и постоји умјетност, да је тумачимо и да о њој говоримо, а слике не постоје само да би их гледали, већ да би их и читали, јер су слике нека врста историјског доказа. Када гледамо Савине слике, а нарочито „Пијану лађу“, ми видимо да је то једна врста историјског доказа. Свакако, Сава Шумановић је тада био у Паризу са Милом Милуновићем, великим сликарем, уз Пају Јовановића и Дада Ђурића једним од најпознатнијих наших сликара у свијету. То су људи који су заступљени у монографијама, у разним прегледима сликарства, који имају свјетску тежину“, казао је аутор.
Он је појаснио да назив „Јелен ноћи“ долази из Шумановићевих снова, те истакао да његов циљ није био да пише романсирану биографију.
„Мени је био циљ да напишем другачију књигу и она није оно што би Французи назвали „пјеснички роман“. Ово је ипак нешто што бих ја назвао романом са извјесним елементима магичног реализма. И мислим да ће се поново, послије свега што се догодило на Балкану, обновити магијски реализам, али на један балкански начин, на који је то чинио Казанцакис“, истакао је Јовановић Данилов.
Сава Шумановић сматра се једним од најзначајнијих српских сликара 20. вијека, са опусом од 800 слика и 400 цртежа и скица. Рођен је у Винковцима, одрастао у Шиду, а школовао се у Загребу. Од 1920. до 1928. стварао је у Паризу, гдје је био ученик Анреа Лота, истакнутог ликовног педагога правца аналитичког кубизма, а у Француску се накратко вратио почетком 1930-их. Шумановића су Усташе убиле 30. августа 1942. године. Уврштен је у 100 најзнаменитијих Срба, а највећи број његових дјела чува се у Галерији слика „Сава Шумановић“ у Шиду.
Програм седмог Фестивала „Ћирилицом“ биће настављен вечерас од 21 час када ће на тргу између цркава бити представљена књига „Пролегомена за византијску философију и питање хришћанске философије“, о којој ће, поред аутора проф. Др Богољуба Шијаковића, говорити и проф. др Душан Крцуновић.