У организацији Народне библиотеке Будве у сриједу, 7. фебруара биће промовисана књига прича Посијеците високо дрвеће црногорског писца Николе Николића који је до сада објавио три романа („Чвор“, 2011, „Меандар“, 2014. и „Сирене за узбуну“, 2019) као и двије збирке прича („Атакама“, 2016. и Посијеците високо дрвеће, 2023). Коаутор је књиге „Дневник 2020“, са још петоро аутора из еx yу земаља (Луиза Боухараоуа, Румена Бужаровска, Данило Лучић, Лана Басташић, Дијана Матковић), која је објављена у Хрватској, Србији и Сјеверној Македонији. Коуредник је књиге „Ко је ко у дијаспори Црне Горе – наука“ (2013).
О новим Николићевим причама, са аутором ће разговарати књижевник Ђорђе Греговић и Станка Станојевић. Промоција ће бити одржана у холу Академије знања са почетком у 19 часова.
Збирка прича “Посијеците високо дрвеће” објављена је у издању подгоричке “Нове књиге”, а уредник издања је истакнути књижевник Звонко Карановић. Књига је суфинансирана на конкурсу Министарства културе и медија Црне Горе за 2023. годину, а настајала је на резиденцији Удруге Курс у Сплиту, у Кући за писце у Пазину и Азилу за писце у Пули.
Николић је добитник награде „Бихорска Венера“ за кратку причу. Његова прича „Антифада“ уврштена је у 25 најбољих на регионалном конкурсу за кратку причу „Бибер“ 2021, док је прича „Легенда о уљезу“ једна од 10 најбољих на конкурсу „Тренутак кад је мени почео мир“ 2023. Приче су му превођене на албански, енглески, њемачки, италијански и македонски језик. Збирка прича „Атакама“ преведена је на италијански и македонски језик. У периоду 2017-2019. Николић је био умјетнички директор Међународног подгоричког сајма књига и образовања. На порталу Комбинат аутор је серијала интервјуа са ауторима и ауторкама
из еx yу региона. Члан је Савјета Црногорске кинотеке.
Књижевница Лана Басташић указује да Николићеве приче подсјећају на то да је свака лична историја нераздвојива од мјеста и времена у којем је настала.
“Свијет који се овдје отвара пред читаоцем болно је тачан и болно наш: грешке су у њему људске, а посљедице масовне. Николић ипак вјешто окреће свој објектив ка појединцу који носи терет историје на леђима од крви и меса, избјегавајући да тешке свјетске догађаје претвори у суву статистику. Нада ове књиге лежи у њеном позиву на емпатију и подсјећању да је страдање једнога, без обзира на километре удаљености, увијек страдање свих”, записала је она.
Књижевник Фарук Шехић оцјењује како Николић у новим причама суверено влада својим приповједачким простором, језиком и стилом.
“Његови (анти)јунаци су људи који испуњавају свјетске вијести својом (некад и туђом) крвљу и тијелима. Аутор бира документарни, репортажни начин приповиједања, у чему можемо видјети ехо латиноамеричке прозе, а почесто су и приче смјештене у географију Латинске Америке. Већина прича, након завршетака, имају фактографска објашњења базирана на историјским чињеницама, чиме аутор жели од заборава отргнути страдање и патњу људи што бива потиснуто пред све новим и луђим свјетским догађајима. Људска судбина је централни мотив ове књиге... ‘Посијеците високо дрвеће’ је племенита књига’”, истиче он.
Критичар Урош Ђурковић додаје да Николићева збирка кроз геопоетичку и геополитичку панораму показује застрашујуће размјере планетарног ужаса.
“Уз ове приче, чак и када се догоде пропламсаји људскости, врло тешко је бити оптимиста. Николић одмјереним, сведеним и срачунатим приповиједањем прецизно дочарава пејзаже патње. И иако зло има различите гласове и изразе, његова основа је иста, неискорјењива и као таква дубоко опомињућа. Зато је сусрет са причама ове збирке суочавање са узнемирујућим покушајима понављања зла, као и доказ колико култура заборава може да боли”, записује Ђурковић.