У организацији Народне библиотеке Будве у уторак, 16. априла биће уприличена промоција књиге прича Радомира Уљаревића Међустаница за коју је добио награду Бранко Ћопић. У холу Академије знања о књизи ће говорити академик, проф. др Синиша Јелушић и аутор, а програм ће водити Станка Станојевић. Промоција почиње у 19 часова.
Радомир Уљаревић је рођен 1954. године у Равним Гомилама, село Горња Врбица код Билеће. Објавио је сљедеће књиге:
Мијена 1979, Бритва 1980, Прикупљање података 1981, Примални крик 1985, Преса 1985, Предговор 1989, Зимски дворац 1990, Двострука колевка (избор из поезије) 1991, Говори и чланци 1993, Песме и преводи (избор из поезије) 1994, Pamantul fagaduintei (на румунском) 1997, Опис 2000, Intoarcerea lui Prometeu (на румунском) 2000, Ни а 2002, Неке ствари и остало 2007, Црна кутија 2008, Билећко пророчанство 2009, Школа одучавања 2015, Нови часови 2017, друго издање, 2020,
Čierna skrinka (на словачком) 2018, Нови мигови (на маке­дон­ском) 2019, Градиво 2019, дру­го издање, 2020, Пепео 2020, Од свега по двоје 2021.
О пјесништву Радомира Уљаревића објављене су књиге Нови Часови и Све ћу вас казати код Бога.
За књижевни рад добио је награде: УKЦГ (1981); Kондир Kо­­совке девојке (1989); Kочићево перо (1993); Ристо Ратковић (2006); Видовданска повеља (2012); Сениор културе (Руму­ни­ја, 2014); Миодраг Ћупић (2016); Kалиновачки петровдански ви­је­нац (2017); Летеће перо (Бугарска, 2017); Велика базјашка по­­ве­ља (Румунија, 2017); Пес­ничко успеније (2017), Златен прс­­тен (Македонија, 2018); Арка (2019), Змајева награда Ма­­ти­­це српске (2021).
Главни је уредник у издавачким кућама Октоих, Подго­рица, и Штампар Макарије, Београд.

Kњига Међустаница аутора Радомира Уљаревића представља јединствено литерарно дјело које спаја лирску осјетљивост са епском позадином, стварајући тиме нешто што се може описати као херцеговачка метафизика. Уљаревићева способност да уочава чуда у свакодневним ситуацијама и предјелима трансформише обично у необично, пружајући читаоцу поглед на свијет кроз призму изузетне имагинације. Време и простор у овом дјелу су флуидни и непредвидљиви, а закони физике су више предмет хумора него научних принципа.
Приче у књизи су испреплетене судбинама путника на необичном путовању, гдје се чини да су све конвенције и очекивања суспендовани. Уљаревићев наратив је препун изненађења и открива свијет у којем су границе стварности и фантазије нејасне. Аутор не измишља приче, већ их открива и поентира, упоређујући се са мајсторима попут Борхеса и Бруна Шулца, али у контексту херцеговачке пустиње. Kритичар Желидраг Никчевић наглашава да ово дјело нуди читаоцима богат и сложен литерарни свијет, пун чуда и необичности које се одвијају у сваком углу свијета који Уљаревић описује.