Четврти фестивал регионални писаца “Књига под ферал“ почеће у четвртак, 30. маја на Пјацети код куће Чекрдековића испред Отвореног умјетничког атељеа у Старом граду у Будви. Фестивал ће у 21ч почети наступом умјетника који живи и ствара на релацији Никшић – Београд, Мориана Лагартије (Владимира Косића) који ће представити свој нови албум „Псоглав“ и отворити фестивал. У наставку програма стихове уз перформанс говориће нам Наташа Сарџоска из Скопља, а на крају прве фестивалске вечери представиће се и Александар Радуновић –Попај.
ЛП албум "Псоглав" је концептуални албум чији назив означава митолошко чудовиште са коњским копитама умјесто стопала, јарећим ногама, мишићавим
мушким торзом, снажним рукама са дугачким оштрим канџама умјесто ноктију, с главом пса на раменима и великим трећим оком на средини чела. Кроз девет нумера бенд приповиједа крими-ноир али и хорор причу о сусрету популарног писца и стриптиз играчице у бјекству од закона, бившег дечка и вјереника у малом граду Штенареву. Стилски албум представља мешавину различитих алтернативних музичких жанрова у распону од постанка преко дарк и њу вејва па до готик рока са елементима хип-хопа и рејва.
Наташа Сарџоска (Скопље, 1979), пјесникиња, списатељица, књижевни преводилац и полиглот-тумач, антрополог. Живјела је у многим европским градовима, укључујући Милано, Лисабон, Париз, Брисел, Београд, Хајделберг, Ријеку, Штутгарт, Барселону. Докторирала је антропологију на Универзитету Еберхард Карлс у Тибингену, на Новој Сорбони у Паризу и на Универзитету Бергамо. Објавила је књиге поезије Плава соба, Кожа, Он ме повукао невидљивом нити, Жива вода, Крстна кост, а објављује и кратке приче, есеје, критичке текстове и академске радове. Пјесме су јој преведене и објављене на српски, италијански, шпански, њемачки, хрватски, словачки, хебрејски, енглески, албански, грчки, португалски и бугарски језик. Објавила је књиге поезије у Италији и у САД. Поезију изводи у рециталима са перформативним и интерактивним карактером, комбинујући вокалне експерименте, музику, импровизацију, цртање тијела и плес. Наступала је на фестивалима у Ђенови, Ријеци, Братислави, Берлину, Калкути, Хондурасу, Тел Авиву… У оквиру Дана македонске културе, наступила је са својом поезијом у Београду у Установи културе „Стари град“ и у Македонском културном центру и Софији. Пјесме Рада Шербеџије, заједно с њим на гитари, изводила је на енглеском језику у тршћанском музеју „Револтела“. Добила је посебно признање „Дон Луиђи де Лиегро“ за пјесничко стваралаштво на италијанском језику и Награду италијанске Владе за први превод књиге „Пинокио“ с италијанског на македонски језик. Њена пјесма „Марионета“ објављена је на енглеском и шпанском језику у Међународној антологији поезије против злостављања дјеце.
Александар Радуновић – Попај рођен је 1971. године на Цетињу. Дипломирао је на ФДУ Цетиње, одсјек драматургија. Мастер студије завршио на ФДУ у Београду.
У звање доцента изабран је у јуну 2021. године. На ФДУ Цетиње предаје више предмета из области Драматургије.
Издавачка кућа Фокализатор објавила је књигу његових драма у јулу 2021. године. Драма Лептир је постављена у продукцији Зетског дома на Цетињу 2016. године (рд. Андраш Урбан), као и у сарајевском Народном позоришту 2018. године (рд.Емир Капетановић). По његовим текстовима постављене су и представе Истрага (рд. Стефан Сабљич) на сцени ЦНП 2017., Ноћ (рд. Андреј Цветановски) на сцени Зетског дома (2017) и "Стуб соли" (рд. Јавор Гардев) на сцени Зетског дома (2024).
Драмски текст „ Лептир „добио је награду за најбољи драмски текст на Мит фестивалу , који организује Краљевско позориште Зетски дом са Цетиња.
Октобра 2017. на Бијеналу црногорског театра комад Лептир добија шест награда стручног жирија од којих Радуновић добија награде за најбољи драмски текст и за ауторску музику из представе Лептир. Драмски текст „ Истрага“ је на конкурсу ЦНП-а за најбољи драмски текст 2014. године, од стране стручног жирија препоручен за постављање на сцену.
Драмски текст „ Ноћ „ је на конкурсу Europlays проглашен за један од три најбоља текста који се баве традицијом и сва три су предвиђена за постављање на сцену. Премијера овог комада у режији Андреја Цветановског , у продукцији Зетског дома са Цетиња одржана је септембра 2017. године.
Дугометражни играни филм „The books of knjige - Случајеви правде“ , снимљен по његовом сценарију, у којем глуми једну од главних улога , је премијерно приказан на Монтенегро филм фестивалу у Херцег Новом , августа 2017. године, а потом и на Сарајево филм фестивалу, на Мојковачкој филмској јесени и на фестивалу у Мостару. Филм је у редовној биоскопској дистрибуцији у Црној Гори, Србији и Босни и Херцеговини погледало око 50.000 гледалаца.
Са организацијом The Books of Knjige, чији је суоснивач и стални члан, је у протеклих двадесетак година осмислио , продуцирао и снимио велики број телевизијских емисија, тв скечева, тв и радио реклама, радио емисија, путописних репортажа а као круну досадашњег рада наводи реализацију дугометражног играног филма који је реализован 2017. године.
Ради као сценариста и косценариста на свим пројектима The Books of knjige, а као композитор, аранжер и гитариста у групи Перпер која је више од двадесет година једна од најпопулрнијих и најуспјешнијих у Црној Гори. Са колегама из организације The Books of Knjige од 1993. године на подгоричком радију Антена М води једну од најслушанијих емисија у региону.
Компоновао је музику за преко двадесет позоришних представа . Сарађивао је са релеватним позоришним режисерима из региона, међу којима су : Ивица Кунчевић, Дино Мустафић, Лидија Дедовић, Благота Ераковић, Слободан Ђуровић, Снежана Тришић, Ана Вукотић, Вељко Мићуновић и други. Са групом Перпер је објавио седам ЦД-а, са The Books Of Књиге један, а самостално је објавио два албума инструменталне музике .