Пројекцијом документарног филма о грофу Сави Лукином Владиславићу Рагузинском (1669 – 1738) синоћ је на Тргу између цркава у Старом граду у Будви настављен осми Фестивал „Ћирилицом“.
Прије пројекције филма „Дипломата Петра Првог Великог – Сава Владиславић Рагузински“, који је настао у продукцији Радио Телевизије Србије, режисерка и извршна продуценткиња Славица Стефановић и коаутор изложбе која је претходила филму, Бранко Вукомановић, који је и грофов потомак, упознали су присутне са основним детаљима из живота, рада и заоставштине ове знамените, доскоро и заборављене личности.
Режисерка Стефановић истакла је да је у овом документарно-умјетничком запису покушала да постави биографију од материјала који је имала. Како је нагласила, нема много „живог материјала“, постоје одређена документа, фотографије артифаката, новински чланци, а једном приликом успјели су да сниме имање породице Вадиславић које се налази у Јасенику. Без намјере да препричава филм, уочи пројекције подијелила је са публиком неке од интересантних детаља из биографије Саве Владиславића Рагузинског.
„1703. године, када га је гроф Апраксин, који је био ујак цара Петра Првог Великог, представио цару, рекао је за Саву: Одликује га велика побожност, његовим срцем управља Бог. Антонио Вивалди који је такође желио да изрази захвалност Сави Владиславићу, јер му је Сава помогао у тренутку када му је то било јако важно и када је био скренут са венецијанске културне сцене, Сава му је дао своју палату и помогао му да изведе оперу „Истина у искушењу“. И шта је рекао Вивалди: Поред тога што је био дипломата цара Петра Првог, њега карактерише миран ум и племенити дух. Још једна интересантна прича је да је без њега питање да ли би се родио Александар Сергејевич Пушкин. Када је Сава био у Цариграду на аукцији робова, видио је неколико дјечака и ријешио да их поведе са собом код цара Петра. И један од тих дјечака је освојио, заиста шармирао цара и он је одлучио да га усвоји. Он се звао Аврам, он му је дао име Ханибал, по војсковођи Ханибалу јер је цар јако цијенио картагинску цивилизацију. Дао му је и своје међуиме Петрович, тако да се он зове Аврам Петрович Ханибал. Цар му је омогућио да се школује и цијелог живота остане захвалан и лојалан цару и доживио је велику старост. Он се, у ствари, оженио прво једном Гркињом, а потом племенитом рускињом. Из тог брака је рођен његов други син који је добио ћерку која је родила Александра Сергејевича Пушкина“, истакла је Стефановић.
Аутор изложбе на основу које је настао филм, Бранко Вукомановић, потомак грофа Рагузинског, осврнуо се на везу између Светог Саве и Саве Лукиног Владиславића.
Он је посебно изразио задовољство што о овој теми говори у непосредној близини цркве Светог Саве Освећеног, који је у ранохришћанском периоду најавио каснију велику мисију Светог Саве, првог архиепископа и просветитеља српског, али и у близини храма Свете Тројице. Како је нагласио, Свети Сава је из Будве кренуо за Свету земљу, а Тројчиндан има посебно мјесто када су у питању важне одлуке које су доносили и цар Петар Велики и Сава Владиславић.
„Рођен је на Светога Саву 1669. године, крстио га је именом Сава Свети Василије Острошки, његов читав животни пут је био тиме предодређен. Наши преци су били дубоко свјесни тог завјештања и све радили плански, дубоко промишљено. Свети Сава није отишао тек тако у манастир Светог Саве Освећеног и на Христов гроб, то су вишегодишњи темељни планови. Као што је радио Свети Сава, тако је радио цар Петар Велики, а тако је радио и његова десна рука Сава Владиславић. Са ове друге стране, налази се храм Свете Тројице. Цар Петар на Свету Тројицу оснива Санкт Петербург. Нимало случајно, они су све дубоко промишљали и ништа није било препуштено случају. Зашто на Свету Тројицу? Цар Петар је имао у виду да ствара пријестоницу нове руске империје и желио је да том престоном граду обезбиједи вјечни небески благослов. Цар Петар оснива Санкт Петербург и посвећује га Светом Петру. Његова десна рука Сава Владиславић на Свету Тројицу, али 1727. године, оснива град на граници са Кином и назива га Тројицкосавск – то „тројицко“ по Светој Тројици, а „савск“ по Светом Сави српском. То је једини град у историји који је посвећен Светом Сави српском, ми га немамо овдје. И као што су наши свети и мудри преци радили све плански, дубоко промишљено, на јако високом нивоу, тако вјерујем да ћемо у овој епохи завјештања наших предака такође живјети и ми. Овај филм говори о човјеку који је вратио светосавље у Русију, а нама подарио величанствено завјештање за вјеки вјеков“, казао је Вукомановић.
Разговор је модерирала Станка Рађеновић Станојевић из Народне библиотеке Будве.
Услиједила је пројекција филма „Дипломата Петра Првог Великог – Сава Владиславић Рагузински“, у којем су широј јавности представљени лик и дјело овог великог дипломате, његово четвороструко племство, заслуге у доба Полтавске битке након које Шведска престаје да буде велика сила, допринос постизању и ефектима Прутског мира између Руса и Османлија. Такође, указано је на Савину улогу у дипломатској мисији у Риму гдје је припремао конкордат, те на мисију у Азији и ангажовање на разграничењу између руског и кинеског царства. Посебно је важно истаћи да је Сава Владиславић формирао руску спољну обавјештајну службу.
Осми Фестивал „Ћирилицом“ биће настављен вечерас од 21 сат на Тргу између цркава Округлим столом на тему „Појам рода“ о чему ће говорити Марија Стајић, Миша Ђурковић и Милош Ковачевић.
Фестивал „Ћирилицом“ до 14. септембра организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз подршку Општине Будва, Туристичке организације општине Будва и Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе.