Округли сто „Вјеровати данас“ синоћ је у цркви Санта Мариа у будванском Старом граду на шестој вечери Фестивала „Ћирилицом“ окупио представнике православља, католичанства и ислама који су говорили о појмовима вјере и религиозности и кризи духовности. Гости из Митрополије црногорско-приморске, Которске бискупије и Исламске заједнице у Црној Гори похвалили су иницијативу организатора да се о овим темама јавно дискутује, а догађају је присуствовала бројна публика.
На Округлом столу говорили су: архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски Митрополије црногорско-приморске, протојереј мр Предраг Шћепановић, канцелар Которске бискупије, дон Роберт Тонсати и генерални секретар Исламске заједнице у Црној Гори, ефендија Фуад Чекић. Модератор двочасовне занимљиве и корисне дискусије о различитим аспектима појма вјере у савременом друштву био је академик проф. др Синиша Јелушић.
У уводној ријечи академик Јелушић из филозофске и психолошке перспективе сумирао је шта су о религиозности и вјери писали Карл Густав Јунг, Виктор Франкл, Абрахам Маслов и Ђакомо Дакуино. Он је указао да се појам вјере на различите начине тумачи и проблематизује, истакавши да је данас случај да се поставља питање смисла вјере у времену које је окарактерисао као вријеме потпуне техничке рационалности и апостасије, које није само атеистичко него је готово антитеистичко, секуларно до краја, а одликује се потпуним одсуством религиозности и духа вјере.
„Полазимо од тога да је базична религиозност несумњиво темељ човјекове личности, а ја храбро постављам тезу да је управо тај појам у савременом добу доведен у кризу. Дакле, духовна криза је и криза вјере. Оно што је у свему овоме битно јесте да долазимо до парадокса на који би посебно требало обратити пажњу. Наиме, сва емпиријска истраживања, упркос теоријским ставовима и анализама који су врло скептични, ипак показују да је врло висок проценат оних који се опредјељују за религиозно, односно за саму вјеру“, казао је Јелушић.
Канцелар Которске бискупије, дон Роберт Тонсати, надовезујући се на увод модератора, оцијенио је да криза вјере и криза религије не представљају еквиваленте, те указао да се у свакодневном говору појмови неправилно користе као синоними.
„Религија и вјера су двије различите ствари. То је темељна поставка теологије, психологије и неких других природних и друштвених знаности. Религија је, ако ћемо је јако симплифицирати, оно што се показује извана. То може бити религиозна пракса у склопу једног религиозног сустава – молитва, литургијски обреди, традиција. У прошлости, до Француске револуције, постојало је јединство између религије и друштва јер се проматрало да су трон и олтар једно, да је религија заправо оно љепило које све повезује. И Бог је једноставно био дио тог друштва. И појединци и колективи били су упућени на Бога кроз религију која је била доминантна, било да је то католизицам, православље, жидовство, ислам... Након Француске револуције долази до снажне еманципације и друштво више нема потребу да се сматра религиозним друштвом. Међутим, питање вјере је различито од религије, утолико што се вјера тиче самог односа појединца према Богу. У неким значајнијим истраживањима, која су заузели и теолози и они који нису теолози, дошло се до закључка да се у сувременом друштву парадигма промијенила. Дакле, религија више није битан дио друштва као такав, али религиозност постоји. Вјера такође није битан дио друштва као такав, али вјера није нестала. Али, догодиле су се трансформације“, истакао је Тонсати.
Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски, протојереј мр Предраг Шћепановић устврдио је да се савремени свијет гради на томе да Бог није потребан. Секуларизација, како је оцијенио, у одређеним друштвеним феноменима није лоша, али, Шћепановић сматра да се чини да је и секуларизација постала врста неке религије.
„Ми у православној теологији сматрамо да је вјера нови начин и мишљења и размишљања и да се ми на небо пењемо конопцем којим нас је Христос спустио. Наравно, ту су средства за постизање тих циљева: пост, молитва, аскеза, рад на себи.. Али, како је говорио један Американац који је прешао у православље, Серафим Роуз: На овоме свијету постоје само два царства: царство Христа Бога и царство мене самога. Ја бих рекао да постоји један отпор у свијету према црквама као институцијама, управо због тога што цркве, исламска заједница и друге вјерске заједнице окупљају највећи број људи. Ми немамо ту моћи маркетинг микса да преко реклама дјелујемо, али смо просто организације које постоје вјековима и људи прво и задње уточиште нађу код нас. Сматрам да наше друштво није атеистичко него антитеистичко. Јер ви данас овакав разговор не бисте могли да водите ни у једној од основних или средњих школа у Црној Гори. То говори да постоји врста страха да се чује другачије мишљење. Вечерас, као различито цвијеће из божје баште, ми смо дошли овдје да разговарамо о теми вјере; о томе како вјеровати у савременом свијету који све више одбацује Бога, гдје је Бог један формални феномен а не личност којој се ми клањамо, служимо и кроз коју видимо брата свога. Јер кад видимо брата свога, видимо и Бога свога“, навео је Шћепановић.
Генерални секретар Исламске заједнице у Црној Гори, ефендија Фуад Чекић истакао је да када пратимо како Бог говори о себи кроз свете текстове видимо да Бог себе не доказује, указавши, између осталог, да људи данас покушавају да фрагментарно доживљавају Бога.
„Дакле, желе да доживе само нека од божијих имена, да виде Бога само као милост. Он јесте милост, али и онај који кажњава. Он јесте љубав и онај који прашта, али и онај који за себе каже да сједи у засједи. Он је онај који за себе каже да је пун повјерења, у смислу да има повјерење према нама, али из тог повјерења треба да се улива повјерење у Њега. Када говоримо о вјери, ја лично покушавам да увијек разматрам како су прве генерације вјеровале – како су вјеровали другови Божијег посланика или рани хришћани. Зашто је то важно? Зато што су они имали живи модел у свом присуству. Једна је главна поставка у свему томе. Први људи прилазили су вјери на начин да размисле о томе шта могу да ураде за Бога, а данас вјерници виде Бога као средство за остварење својих жеља“, казао је Чекић.
Осми Фестивал „Ћирилицом“ биће настављен вечерас од 21 сат на простору испод Цитаделе Округлим столом „Књижевност и ангажованост“. Учествују: проф. др Јован Делић, проф. др Зоран Аврамовић, проф. др Бошко Сувајџић и Гојко Божовић.
Фестивал до 14. септембра организују Народна библиотеке Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз подршку Општине Будва, Туристичке организације општине Будва и Јавног предузећа за управљање морским добром.