Осми Фестивал „Ћирилицом“ настављен је синоћ промоцијом „Будванских анала“ дон Крста Ивановића (1620 – 1689), новог издања Народне библиотеке Будве које обухвата и трећу књигу која до сада није била преведена. У Ивановићевој родној Будви, на простору испод Цитаделе о његовом дјелу говорили су: мр Гордана Љубановић, дон Роберт Тонсати, др Катарина Митровић и др Милица Кисић.
Једна од уредница издања, руководитељка Одјељења за завичајну збирку Народне библиотеке Будве, мр Гордана Љубановић подсјетила је да је Библиотека 2018. пројектовала и поставила своју Дигиталну библиотеку и кренула са прикупљањем дјела која спадају у локалну хисторију, односно која задовољавају критеријум завичајности. Како је навела, кренули су хорнолошки и први на списку био је дон Крсто Ивановић.
„Током 2018. и 2019. године у нашем одјељењу се интензивно обављао тај посао проналажења, преговарања око добијања и коришћења дигиталних верзија дјела Крста Ивановића. У том послу смо у једном тренутку стигли и до „Будванских анала“. Познато је из литературе да постоји неколико преписа. Неки од њих су у Архиву Хрватске академије наука и знаности, неки су у Марћани, и то је био један јако занимљив пут. Веома сам срећна и сматрам се привилегованом што радим посао библиотекара и информационог стручњака. Прича о „Будванским аналима“, њиховом проналажењу и објављивању уопште не би била могућа без тих мојих „невидљивих колега“, односно једне мреже људи у библиотекама и архивима, и код нас и у иностранству. Овом приликом хтела бих да евоцирам имена неколико колегиница и колега, и да макар кроз њихова имена покушам да представим колико су то добри људи, људи који несебично дијеле оно што имају, јер су свјесни да знање није конкурентска роба. У том нашем трагању у Италији, у Библиотеци Марћана имали смо изузетну сарадњу и веома лијеп контакт са госпођом Лучаном Батагин, која води одјељење за услуге намијењене корисницима. Затим, ту је Ана Бого из Библиотеке Голдонијеве куће, затим Кристијана Фрице из Одјељења за истраживање и развој Аустријске националне библиотеке, као и Матијас Бен и Ханс Петер Цимер који раде у Архиву ликовних прилога и графике. Ми који смо радили на проналажењу рукописа дошли смо и до Архива ХАЗУ гдје смо сарађивали са сјајном колегиницом Иваном Бурнаћ. Она нас је упутила на Националну библиотеку, јер је дочула да је у Националну и свеучилишну књижницу у Загребу стигао један Ивановићев рукопис. И тако смо стигли до кључне сараднице у овом послу, то је била Ирена Галић Бешкер, руководитељица Збирке рукописа и старих књига у НСК. Нас двије смо заједно са Иваном из Архива ХАЗУ, поредећи разне текстове и рукописе, схватиле у ствари шта имамо“, истакла је Љубановић.
Канцелар Которске бискупије, дон Роберт Тонсати казао је да су Ивановићеви „Будвански анали“, када је у питању старија историографија, за Будву дјелу без премца, а поготово из разлога што, нажалост, не постоје сачуване архиве из далеке прошлости.
„Оно на чему треба посебно честитати свима који су укључени у овај пројекат је чињеница да ми заправо први пут имамо дотицај са аутографом. Јер сви претходни пријеводи, који су постојали фрагментарно или цјеловито, прво су били тешко манипулирани од стране уредника. Не мислим да је то нешто негативно, него једноставно уредници су избацили оно што им није одговарало. Друга ствар, нико од њих није радио на изворнику. А ово је први пут да имамо изворник и то захваљујући необичном сплету околности. У вези пријевода истакао бих то да је рађен testo a fronte, како кажу Италијани. Дакле, с једне стране имамо изворник, с друге стране имамо пријевод. Пријевод овог текста био је изузетно захтјеван. Ја сам гледао неке дјелове и представљали су ми прилично велике дилеме. Ту су биле скраћенице, требало их је развезати, односно протумачити, а стари италијански венетски језик није нимало једноставан. Пуно је теже радити са њим у рукопису, али и када је штампан опет није питак текст за данашњег читатеља. А преводитељке су постигле да се то може врло лијепо читати. Изузетно су драгоцјени и коментари који се налазе као пратеће биљешке. Ми не можемо овај текст, поготово људи који нису упућени у прошлост, једноставно читати без додатних тумачења. То је један посебни дио који може бити мала засебна студија. То су врло важни увиди у све што је потребно данашњем читатељу да се он може снаћи. Што се тиче рада Народне библиотеке Будве, ја вам заиста морам честитати, јер нико у Црној Гори нема завичајну збирку попут ваше“, истакао је Тонсати.
За превод су биле задужене др Катарина Митровић и др Милица Кисић, а др Митровић нагласила је да је рад на превођењу трајао 16-17 мјесеци.
„Прво је требало прочитати и транскрибовати рукопис. И када сам ушла у све то некако сам мислила да ће ми посао бити много лакши него што је уистину био. Велики изазов је био преводити. Ми смо се трудиле да сачувамо ту патину језика, а опет да то не буде нешто претешко за савременог читаоца и да то буду неки термини који су пријемчиви. Јер превод се увијек прави за ширу читалачку публику. Надам се да ће убудуће бити још оних који ће се бавити дјелом Крста Ивановића и да смо ми само отшкринули та врата“, казала је Митровић.
Др Милица Кисић истакла је да је било задовољство и велики изазов радити на преводу.
„Сам Крсто Ивановић за себе тврди и пише да говори тосканским дијалектом и инсистира на томе. Ми сви знамо и дан данас да је тај италијански језик такав да има најширу могућу лепезу дијалеката, много више него остали романски језици који су израсли из латинског. Међутим, обични људи, говорници, они су ти који заправо формирају језик, а не само елита. Језик се прилагођава ономе што је његова основна сврха, а то је да служи као средство повезивања и комуникације међу људима. Чак и врло сиромашно средство, с обзиром на то шта све комуникација може да буде. Сјетих се Кафке који је својевремено изјавио да је језик ништа друго до лош превод тих емоција и свега што човјек покушава да изрази. Према томе, и овај текст је непредвидив, био је изазов али и велики наук“, навела је Кисић.
У ријечи уредника актуелног, критичког издања „Будванских анала“ поред осталог се наводи да оно садржи нови превод цјелокупног дјела Крста Ивановића - три књиге анала и додатке, те да је урађено на основу ауторовог аутографа из 1650-1653. године. Рукопис је, како се додаје, захваљујући истраживачком раду у оквиру ЈУ Народна библиотека Будве, набављен од Националне и свеучилишне књижнице у Загребу и оригинал се, у виду скенова, може прегледати у Дигиталној колекцији Народне библиотеке Будве.
Књигу су за објављивање препоручили академик САНУ Злата Бојовић, проф. др Жика Бујуклић и проф. др Ненад Нинковић, а њено публиковање омогућила је Туристичка организација Будве, кроз конкурс за финансирање пројеката валоризације културне баштине.
Осми Фестивал „Ћирилицом“ на програму је до 17. септембра, у организацији Народне библиотеке Будве и Удружења издавача и књижара Црне Горе. Фестивал су подржали Општина Будва, Туристичка организације општине Будва и Јавно предузеће за управљање морским добром.