Премијерним приказивањем филма „Будвански змај“ аутора професорице Божене Јелушић и Славена Вилуса синоћ је у цркви Санта Мариа ин Пунта у Старом граду настављен осми Фестивал „Ћирилицом“.
Филм доноси причу о аутентичној будванској посластици - змај торти, традиционални начин припреме, али и осветљава шири контекст у вези са неодвојивим дијелом локалне нематеријалне културне баштине.
Змај торта као културно добро осим локалном припада и ширем насљеђу Медитерана због свог јединственог облика и дискретно другачијег укуса, извлачећи на видјело најдубље архетипске слојеве који се односе на медитеранско биће града, грчку, илирску и словенску традицију. Намјера аутора са једне стране била је и да се разбије мистификација змај торте, како би младе домаћице научиле да је припремају и како колач не би нестао са одласком старијих генерација. Са друге стране, филм представља наставак борбе да се Будва идентитетски сачува.
Коредитељ, сниматељ и монтажер филма Славен Вилус демонстрира изузетни визуелни сензибилитет за дух града, његове детаље и трагове традиције, а Божена Јелушић корак по корак открива начин припреме који су домаћице често држале у симпатичној женској тајности.
Поред професорице Јелушић у филму говоре и суграђанке Љерка Драгичевић и Ђурђевка Ђека Бак.
Филм „Будвански змај“ такође је још један корак напријед у популаризацији ове делиције чији је рецепт први пут објављен 1996. године у књизи „Како је Будва сањала Медитеран“, аутора Божене Јелушић и Мата Јелушића. Екранизација приче о змај торти свакако је и најпоузданији начин да се рецепт за сва времена сачува од заборава, будући да су у филму приказане све фазе припреме, од сакупљања потребних састојака до начина печења. На тај начин осигурано је да рецепт, умјесто искључиво усменим предањима, до нових генерација долази и на овај популаран и свима приступачан начин.
Важна информација је и да је Управа за заштиту културних добара Црне Горе размотрила и прихватила иницијативу професорице Јелушић о успостављању заштите нематеријалног добра израде Змај торте у Будви.
Упркос јакој киши у вечерњим сатима публика је у великом броју присуствовала овом програму. Аутори су након пројекције награђени вишеминутним аплаузом, а потом је услиједило и њихово кратко обраћање.
„Чини ми се да овдје имамо једну лијепу причу коју треба да искористимо. Не треба да је држимо ни у каквој тајности, јер знање је једино богатство које се увећава ширењем. Овдје у овом граду, управо кроз неки невјероватни временски лијевак склизнуло је нешто што долази из веома далеке прошлости. И то треба сачувати, валоризовати и подијелити са свима. И чини ми се ће сада свима бити лакше да спремају змај торту. Хвала свима који су учествовали и пружили подршку у изради овог филма“, истакла је професорица Јелушић након пројекције.
Професорица се присјетила и промоције књиге „Како је Будва сањала Медитеран“ која је уприличена 1996. године на Тргу између цркава.
„Видјели сте колика је гужва била онда на тој промоцији. Град је тада знао да живи на један добар начин. Жао ми је што то сада не може, али чини ми се да сви ми можемо макар мало да урадимо. Нек то буде један колач који ће се заштитити, а у књизи има још много тога што се може заштитити“, навела је Јелушић, посебно захваливши Милету Тодоровићу који је 1996. на касети снимио цијелу промоцију, Милошу Борети и коаутору Славену Вилусу.
Након пројекције филма сви присутни могли су да дегустирају змај торту.
Осми Фестивал „Ћирилицом“ до 14. септембра организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз подршку Општине Будва, Туристичке организације општине Будва и Јавног предузећа за управљање морским добром.