Ауторско вече македонског писца Јордана Плевнеша у Будви
У сриједу, 11. септембра на Тргу између цркава у Будви у 21 сат биће уприличено веће Јордана Плевнеша (1953), македонског писца, дипломате, гостујућег професора на многим престижним свјетским универзитетима и ректора Интернационалног универзитета Еуропа Прима у Сјеверној Македонији, те оснивача South-East European Film фестивала. Осим Плевнеша у програму на вечери 8. фестивала Ћирилицом говориће и редитељ Горан Бјелановић.
Јордан Плевнеш је македонски драмски писац и дипломата, један од најпризнатијих, жанровски најразноврснијих аутора који је истакнут и у поезији и прози и у драмским дjелима, али и у есејима, али такође као македонски мисионар-интелектуалац који македонско духовно насљеђе
анимира широм свијета. Дипломирао је на Филолошком факултету у Скопљу и магистрирао на предмету „Македонска народна драма“. Од Вече Јордана Плевнеша, македонског писца, дипломате, гостујућег професора на многим престижним свјетским универзитетима и ректора интернационалног универзитета „Еуропа Прима“, уприличено је синоћ на осмом Фестивалу „Ћирилицом“. У питању је прво Плевнешово гостовање у Будви након више од тридесет година.
Са писцем је разговарао редитељ Горан Бјелановић, који је казао да Плевнеш надраста вријеме на један несвакидашњи начин и да његово књижевно дјело карактерише провлачење изузетно софистициране духовне нити која повезује античку књижевност, романтизам и постмодерну и поставља темеље за будуће позоришне ствараоце.
„Ето, научницима није успјело да направе кривуљу времена и ону црвоточину, а његов генијални дух је успио да све те позоришне правце удоми у својим дјелима. И покушати да Плевнеша сврстамо у било који жанр или епоху било би као кад бисмо море покушали да улијемо у неку боцу. Каква год да је боца облика преливало би, а тако и Плевнешов дух прелива“, истакао је Бјелановић.
Бјелановић и Плевнеш разговор су започели присјећајући се времена у којем је дошло до ауторовог неслагања са естаблишментом у бившој Југославији и Плевнешовом раду у Паризу гдје се сусрео са „највећом од свих људских тајни“.
„Тражио сам тај тајнопис егзистенције у младости и пут ме је довео једног позоришта илузиониста које је спремало своје представе на Пер Лашезу. То је било седамдесетих година кад сам први пут отишао. И када се моја прва драма извела на Стеријином позорју и послије у Југословенском драмском позоришту, Јован Ћирилов је написао у Политици да се у „Еригону“ осјећа да је Плевнеш радио на гробљу Пер Лашез и негдје је он прочитао да сам дошао ту због гроба Модиљанија и Џима Морисона и да сам ту октрио Оскара Вајлда који каже да се једна идеја не може назвати идејом ако није опасна. У том смислу, мислио сам да постоје вертикале које су подземне и које се не виде на површини земље. И пошто су планете безбројне као људске судбине, реч планетос означава усамљеног човјека, све се своди на усамљеног човјека. И један Бодлеров стих каже да је све почело од један и све завршава у један. Тако да сам на париском гробљу гдје сам радио као метач гробља, открио да је вријеме илузија и да постојимо у свим временима, реалним и надреалним, и да се умјетност рађа у ствари у нама као једина идеја да сам живот може добити неки смисао“, казао је Плевнеш.
Гост Фестивала „Ћирилицом“ присјетио се и посљедњег Конгреса југословенских писаца који је одржан у Новом Саду у априлу 1985. године.
„Ја сам у два иза поноћи написао 28 редова и постао главни ноћни оратор са једним малим текстом који су само „Књижевне новине“ објавиле у цјелини. Остали су рекли да је Плевнеш изговорио неки моногол који је узбудио салу. У ствари, ја сам „напао“ предсједавајућег који је поменуо ријеч „наша револуција“ 68 пута у главном реферату. А мој текст је почео отприлике овако: Послијератна злоупотреба ријечи „наша“ уништила је све вриједности нашег живота, чак и наше смрти. „Наша револуција“, „наше богатство“, „наша радничка класа“, „наша будућност“, а ништа није наше све је њихово. И ја имам право на приватну револуцију. И у том смислу, почела је једна идеолошка перверзија око тог монолога. Пошто је неколико страних дописника написало да ћу бити нови дисидент из Југославије, ја сам одлучио да не идем нигдје. Тада сам изгубио и посао, али моје драме су се играле у 11 тадашњих југословенских позоришта у свим републикама. На неки начин, та енергија духовне солидарности са мојим ријечима натјерала ме да мислим да је оправдано кад неки очекују да идете, да останете у ствари“, навео је Плевнеш, нагласивши да је његов говор тада подржаво и велики Данило Киш.
Плевнеш се потом повукао у родно село гдје је радио на драми „Р“, а 1988. је услиједило и извођење тог комада на америчким позоришним сценама.
„Једини историјски документ те драме је био да је један учитељ из Скопља који се звао Аврам стрељан 1946. године због тога што је из школског магацина узео осам флаша зејтина. Имао је два дјечака, два сина, и једна жена му је, због тога што је тада владао велики кашаљ, рекла да дјечаци треба да пију по двије лажице ујутру и увече. И пошто се храна узимала на бонове, он је узео из магацина то уље и био је стријељан због тога. Значи, он је молио да га оставе, пошто је водио аналфабетске курсеве и стигао је само до слова „р“. И поднаслов драме је: „Драмски сан са стријељањем у азбуци“. И он је дошао до слова „р“, рекао да га пусте да заврше предавање, али они то нису учинили. Његов син Максим Бродски постаје главни актер националног позоришта. А када је сазнао како је његов отац стријељан и схватио да судија тадашњег народног суда, који је постао један од највећих представника социјалистичке буржоазије холивудског типа, долази у позориште да му преда бисту његовог оца као знак да су они погријешили, Бродски почиње највећи штрајк у историји свјетског позоришта који траје 48 сати“, казао је Плевнеш.
Биографија аутора
Јордан Плевнеш (1953) је македонски драмски писац и дипломата, један од најпризнатијих, жанровски најразноврснијих аутора који је истакнут и у поезији и прози и у драмским дјелима, у есејима, али такође као македонски мисионар-интелектуалац који македонско духовно насљеђе анимира широм свијета. Дипломирао је на Филолошком факултету у Скопљу и магистрирао на предмету „Македонска народна драма“.
Од 1985-1988. радио је у Институту за македонску књижевност на Филолошком факултету „Блаже Конески“ у Скопљу. Био је уредник „Мисла” од 1980. до 1985. Добитник је више књижевних награда и признања: награде листа "Студенски збор", на 23. "МЕС-у" у Сарајеву награде за најбољи драмски текст, ванредне награде Стеријиног позорја и бројних међународних књижевних награда. Члан је ДПМ-а и био је секретар за међународне односе у периоду од 1984. до 1986. године. Од 1988. године живи у Паризу, гдје предаје македонски језик и књижевност, а касније и Интеракције балканских књижевности на Националном институту за оријенталне језике и цивилизације.
Предавао је креативно писање на европским и америчким универзитетима, Универзитету Тексас у Даласу, Универзитету Јејл и Универзитету Орсеј у Паризу. 2011. године изабран је за члана докторских студија на Универзитету Пантеон Асас на Сорбони и сваке године држи серију предавања за постдипломце и студенте докторских студија.
Истовремено, остварује европску и свјетску књижевну каријеру са великим бројем објављених и изведених дјела на тридесетак језика на свим континентима. Предсједник је Фестивала југоисточне Европе у Паризу и Берлину, копредсједник Фестивала француског филма у Охриду и оснивач позоришног фестивала „Глумац Европе“ у Преспи.
Плевнеш је 2000. године Указом предсједника Републике Македоније Бориса Трајковског именован за амбасадора Македоније у Француској, Шпанији, Португалу и Унеску. Плевнеша је 2008. Француска одликовала високом наградом „Витез највишег реда књижевности и умјетности“, којом му је одато признање за учешће у развоју културе и пријатељских односа Француске и Македоније. Редовни је професор на Универзитету аудиовизуелних умјетности – Европска академија за филм, позориште и игру – Скопље-Париз-Јесен-Ротердам, његов оснивач 2007. године и актуелни ректор.
Актуелни је потпредсједник Унескове међународне асоцијације за дијалог између цивилизација. Јордан Плевнеш пише на македонском и француском језику. Аутор је бројних књига поезије, прозе, драма. Издавачка кућа „Арка” из Србије 2017. године објављује антологију Плевнешевих драма, са предговором Боре Драшковића „Играј-Плевнеш”. Исте године чувени париски издавач „Le Temps des Cerises“ објављује његове „Сабране драме” са предговором познатог француског писца Жака Лакаријера, под насловом „Портрет Плевнеша у Молијеровом театру”.
Јордан Плевнеш је 2017. године изабран за редовног члана Европске академије наука, умјетности и књижевности, а 2021. године добио је Гран при Француске академије за животно дјело и креативни опус.
Осми Фестивал „Ћирилицом“ до 14. септембра организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз подршку Општине Будва, Туристичке организације општине Будва и Јавног предузећа за управљање морским добром.