КУЛТУРНИ ПРОГРАМИ
Ауторско вече аустријског писца Kсавера Бајера у Будви
Вече о аустријском писцу Ксаверу Бајеру уприличено је синоћ у цркви Санта Мариа ин Пунта у будванском Старом граду чиме је завршен књижевни програм осмог Фестивала „Ћирилицом“.
У фокусу је било представање Бајерове књиге „Приче с Маријаном“, коју је ове године у преводу на наш језик објавила издавачка кућа „Штампар Макарије“. Било је планирано да Бајер буде гост Фестивала, али из оправданих разлога књижевник није могао да присуствује програму у Будви. Модераторке Станка Рађеновић Станојевић и Ана Тодоровић (Народна библиотека Будве) и преводилац Ђорђо Васић читали су изводе из Бајеровог дјела и критика, као и пишчеве одговоре на питања која му је Васић прослиједио.
„Приче с Маријаном“, коју чини двадесет прича које умјесто наслова имају редни број, по ријечима књижевнице и писца поговора Весне Капор представљају низ експлозија, суноврата, суровости и њежности.
„Оне отварају питање блискости, повјерења, дехуманизације, тероризма лажних вриједности новог човјека, људских права и односа међу половима. Иначе, приче се нижу у разантном темпу. У свакој од њих понавља се готово идентичан предложак, све почиње наизглед безазлено, покаткад чак романтично, но како радња одмиче и догађаји се нижу главни протагонисти упадају у ситуације које измичу контроли и прелазе у ирационално“, наводи Капор.
Књижевни критичар Паскал Матеус у свом осврту каже да су мотиви Бајерових прича исплетени подједнако око феномена несталности садашњости и неповратности прошлог, као и око еротског набоја и вјечне борбе за превласт међу половима.
„Људи су у толикој мјери упућени једни на друге и међусобно зависни, а опет у већини ситуација нису у стању да буду подршка и ослонац једни другима. И то је по Бајеру трагични конфликт који га заокупља. Некоме би се ова тема могла учинити баналном јер је већ кориштена у небројено много романа и прича, но Бајер својим одважним захватом, без презања од ризика, користећи се искричавим језиком и њему својственом имагинацијом, у стању је да из ове многоструко рабљене теме извуче сасвим нове спознаје и слике. Из тог разлога „Приче с Маријаном“ су све друго само не баналне. Оне су много више литерарни и психолошки узбудљиви покушај да се уђе у суштину мистерије зване љубав“, истиче Матеус.
Преводилац Ђорђо Васић, због немогућности Бајеровог присуства на вечери, поставио је писцу неколико питања путем мејла. Једно се односило на стваралачки процес и на то да ли је за писање потребан претходни план, а писац је одговорио:
„Мој приступ је сличан Хандкеовом. На почетку сваког текста мора постојати осјећај или осјећање, истински мање-више нејасан осјећај. Тај осјећај је исходиште, од њега почињем да пишем. Ријетко знам у шта ће се то изродити на крају. То је више путовање у непознато. Као писац гледам куда ме текст води и такорећи користим се ријечима да бих изградио сплав који ће ме носити матицом непознатог. Да то није тако, онда писање за мене не би било авантура“, казао је Бајер.
На питање ком жанру „Приче с Маријаном“ припадају Бајер је одговорио:
„Најприје сам написао једну причу, па ми је тек неколико мјесеци касније дошла идеја да би ова два лика могли да се запуте у друге авантуре. Притом сам помало имао на уму Кенија из цртане серије „Саут Парк“ који у сваком наставку умире а у сљедећем је опет жив. Издавачкој кући је, наравно, милије кад на омоту стоји роман. Наводно се књига боље продаје“, казао је Бајер.
Преводилац Ђорђо Васић испричао је искуство сарадње са Ксавером Бајером.
„2007. године објавио сам моју збирку кратких прича „Кривица“ у којој у једној причи потпуно несвјесно, и не знајући за ово шта ћу открити 2024. године, ја готово идентично као Ксавер Бајер уткивам у радњу стихове Ленарда Коена „Довиђења Маријана“. И кад сам почео да преводим Ксавера ја сам одједном, послије првих редова, осјетио да је он у суштини створио причу користећи се идентичним стиховима. Пошто живимо у временима брзих комуникација, ја сам брзо превео своју причу на њемачки и послао му је и рекао: Погледај, казавши да су нас у периоду од 17 година пољубиле исте музе. А његов одговор је био да је то још само један доказ да случајности не постоје и да смо космичким силама били вјероватно предодређени да сарађујемо. Друга ствар коју желим да поменем, „Приче с Маријаном“ су веома интересантне и због детаља да се Ксавер Бајер појавио као књижевни лик у причи Весне Капор из њене награђене збирке „По сећању се хода као по месечини“. Тако да је то заиста један врло интересантан случај, да је Ксавер прво био литерарни лик, прије него што је вечерас представљен овдје као аутор“, казао је Васић.
Васић је на крају вечери поклонио одабране наслове Народној библиотеци Будве.
Биографија аутора
Ксавер Бајер, рођен у Бечу 1977. године, студирао је филозофију и њемачки језик. Данас живи и ради као слободни писац у Бечу и пише романе, приче, пјесме и драме. За свој књижевни рад добио је бројне награде, међу којима су: Награда Рајнхард Присниц (2004), Награда Херман Ленц (2008) и Награда за промоцију Аустрије града Беча (2011).
Досад је објавио сљедећа дјела: „Данас би могао бити срећан дан“ (роман, 2001), „Улица Аљаска“ (роман, 2003), „Кад сам се данас пробудио, устао и умио се, одједном ми се учинило да ми је све на овом свету јасно и да знам како да живим“ (позоришна представа, 2004), „Даље“ (роман, 2006), „Књига о киши и снегу“ (проза, 2007, са литографијама Марте Јунгвирт), „Провидне руке“ (приче, 2008), „Кад деца бацају камење у воду“ (приповетка, 2011), „Из споредне собе“ (проза, 2014), „Тајанствено крцкање из чаробног царства“ (проза, 2014), „Атлас“ (приповјетка, 2017), „Дивљи парк“ (проза, 2019), „Приче с Маријаном“ (приче, 2020) и Поезија (2023).
Године 2020. награђен је Аустријском наградом књижевности за књигу „Приче с Маријаном“.

©Народна библиотека Будве 2018

ISSN 2950-7715

COBISS.CG-ID 21844740